уторак, 15. октобар 2019.

На основу Закона о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини (“Службени гласник БиХ”, бр. 28/00, 45/06, 102/09, 62/11 и 100/13) сви субјекти са јавним овлаштењима су дужни осигурати приступ информацијама које су у њиховом посједу.

У циљу реализације тог задатка Агенција за безбхедност хране Босне и Херцеговине је, у складу са законском обавезом креирала за Вас слиједеће садржаје:

  • Водич за приступ информацијама и Индекс регистар који можете преузети на овом linku i
  • Захтјев за приступ информацијама који можете преузети на овом linku.

Рјешења и одговори на захтјеве за приступ информацијама поднесене у складу са Законом о слободи приступа информацијама у Босни и Херцеговини:

  • УП-1-35-1-14-1/18

  • УП-1-35-1-15-1/18

 

Најчешће постављена питања и одговори:

 

  • Колико је храна коју конзумирају грађани Босне и Херцеговине безбједна?

Будући да је храна изложена низу биолошких (бактерије, вируси, плијесни…), хемијских (резидуе пестицида и антибиотика…) и физичких опасности (различита страна тијела која могу доспјети у храну) у ланцу производње, прераде, обраде и дистрибуције не постоји тзв. нулти ризик, односно апсолутна безбједност хране. Стога се модерни системи безбједности хране и заснивају на анализи ризика, процесу који се састоји од три међусобно повезане компоненте: процјене ризика, управљања ризиком и комуникације ризика. Ризик по здравље потрошача зависи од низа фактора, као што су нпр. количина контаминаната присутних у храни, ниво експозиције и токсичност самог контаминанта.

На основу података о лабораторијским анализама хране које Агенција за безбједност хране БиХ прикупља од лабораторија у Босни и Херцеговини, проценат лабораторијских анализа хране која није у складу са важећим прописима на годишњем нивоу се креће од четири до шест посто.

Како би се обезбједило да је храна која се ставља на тржиште здравствено исправна, субјекти у пословању са храном морају спроводити читав низ поступака у оквиру процеса самоконтроле. Осим мјера које се предузимају у оквиру процеса самоконтроле, надлежни органи провјеравају здравствену исправност хране у оквиру службених контрола, како при увозу, тако и на тржишту, а Агенција за безбједност хране БиХ, у оквиру своје надлежности, у сарадњи са надлежним инспекцијским органима проводи специјализиране годишње мониторинге хране.

У складу са одредбама Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04), субјекти у пословању са храном у свим фазама производње, прераде, обраде и дистрибуције дужни су обезбједити да храна задовољава одредбе прописа о храни релевантних за њихове дјелатности и надзирати поштивање прописа.

 

  • Шта потрошачи могу предузети како би се заштитили од болести које се преносе храном?

Осим субјеката у пословању са храном који су одговорни за здравствену исправност хране коју стављају на тржиште, те надлежних институција које кроз службене контроле надзиру здравствену исправност хране, сами потрошачи имају велику одговорност, јер неправилном припремом, руковањем и чувањем здравствено исправне хране може доћи до контаминације и тако може да се повећа ризик од болести преносивих храном. 

У циљу превенције обољења потрошачима се препоручује да се приликом припреме, руковања и чувања хране придржавају пет кључева за безбједну храну, које је развила Свјетска здравствена организација (World Health Organization, WHO), а то су: одржавање хигијене, одвајање сирове од кухане хране, темељито кухање хране, чување хране на безбједним температурама те употреба безбједне воде и свјежих намирница. 

Детаљније информације можете погледати у документу „Пет кључева за безбједну храну који је доступан на сљедећем линку.

 

  • Субјекти у пословању са храном и грађани бацају велике количине хране због истека рока трајања, док према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (Food and Agriculture Organization, FAO) 821 милион људи у свијету пати од хроничне неухрањености? Да ли се одређене врсте хране могу конзумирати и након истека рока трајања?

Непотпуно, неодговарајуће или непрописно декларисана храна, сходно одредбама Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04) сматра се храном неодговарајућег квалитета и као таква се не смије да се налази на тржишту.

Датум минималног трајања или датум употребе ("употријебити до") хране сматра се обавезним податком који, у складу са важећим прописима, мора бити пружен крајњем потрошачу. Притом је важно разликовати два начина навођења минималног рока трајања на декларацијама хране прописана Правилником о пружању информација потрошачима о храни („Службени гласник БиХ“, број 68/13), и то:

  • “Најбоље употријебити до…” - храна након тог датума може још неко вријеме да се користи под условом да се похрањује у складу са упутствима наведеним на паковању и да паковање није оштећено, али би могла почети да губи окус и текстуру. Датуми на ознакама „најбоље употријебити до” налазе се на разноврсној сухој (тијесто, рижа), конзервисаној и другој храни (биљна уља, чоколада, итд.);
  • “Употријебити до…” - храна након тог датума сматра се небезбједном за конзумацију. Ова ознака налази се на лако кварљивој храни, као што је свјежа риба, свјеже мљевено месо итд… У овом случају потребно је стриктно се придржавати упутстава, као што су: „чувати у фрижидеру” или „чувати на температури од 2 до 4°C”. У супротном, храна ће се брже покварити и можете се изложити ризику тровања храном.

 

  • Да ли се на тржиште Босне и Херцеговине може ставити генетички модификована храна и храна за животиње?

Поступак и услови за стављање на тржиште генетички модификованих организама и производа који се састоје, садрже или потјечу од генетички модификованих организама прописани су Законом о ГМО („Службени гласник БиХ“, број 23/09) који је усклађен са одговарајућом легислативом ЕУ те подзаконским актима донесеним у складу са наведеним законом. Легислативом Босне и Херцеговине прописане су веома захтјевне процедуре и предуслови за стављање на тржиште генетички модификованих организама, што подразумијева процјену ризика, одобравање те веома стриктне услове за стављање на тржиште, сљедивост и означавање генетички модификованих организама.

Ниједан субјект у пословању са храном досад није поднио захтјев нити је добио одобрење за стављање на тржиште Босне и Херцеговине хране намијењене за исхрану људи која се састоји, садржи или води поријекло од ГМО. То значи да се на тржиште Босне и Херцеговине тренутно не може стављати храна намијењена за исхрану људи која се састоји, садржи или води поријекло од ГМО.

Када је ријеч о храни за животиње, сходно важећим прописима, одобрење за стављање на тржиште има генетички модификована соја MON-Ø4Ø32-6 (квантификација "Real-time PCR" >95%), која може да се користи искључиво као храна за животиње. Регистар Рјешења субјеката у пословању са храном и генетички модификоване хране за животиње Босне и Херцеговине доступан је на веб сајту Агенције.

Службене контроле хране на присуство ГМО спроводе надлежни инспекцијски органи у складу са одредбама Правилника о службеним контролама које се спроводе ради верификације поступања у складу са одредбама прописа о храни и храни за животиње те прописа о здрављу и добробити животиња.

Детаљније информације можете пронаћи на сљедећем линку.

 

.

Календар саопштења

« October 2019 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

prijava korupcije cir

izvoz RF cir

propisi

ZOP ZOGP GTU sr

bez GMO sr

obr cir

priznate vode cir

konsultacije cir

GMO registar

baza exp c

Адреса:
Кнеза Вишеслава бб, 
88 000 Мостар,
Босна и Херцеговина
Телефон:
Факc:
е-маил:
+387 36 336 950
+387 36 336 990
agencija@fsa.gov.ba