недеља, 15. септембар 2019.

Савјет министара Босне и Херцеговине је на 129. сједници одржаној 11. јануара 2018. године усвојио Програм рада Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине за 2018. годину.

Програм рада Агенције за 2018. годину конципиран је као наставак активности из претходног периода са циљем обезбјеђења високог нивоа заштите здравља и интереса потрошача у Босни и Херцеговини, те омогућавања несметаног функционисања трговине храном.

Како би се унаприједио систем безбједности хране, што је Програмом рада дефинисано као специфични циљ Агенције, у овој години ће, између осталог, бити настављене активности Агенције на процјени ризика у области безбједности хране, координисању израде прописа усуглашених са легислативом ЕУ како би се заштитило здравље и интереси потрошача и обезбједио извоз хране и хране за животиње те активности на имплементацији прописа из области безбједности хране.

DM drogerie markt d.o.o., Лужанско поље 40б, Илиџа, обавијестио је 9. јануара 2018. године Агенцију за безбједност хране Босне и Херцеговине да је из продаје повучен производ „Babylove еко кашица јагода и малина сa јабуком 190г, за дјецу старију од 4 мјесеца са роком трајања 05.07.2019. године“. Као разлог за повлачење производа са тржишта наведени су остаци средства за чишћење које садржи хлор пронађени у једној стакленци производа.

Све расположиве информације Агенција је по хитној процедури доставила на даље поступање инспекцијским органима надлежним за провођење службених контрола која су одговорна за надзор и потврђивање да су сви захтјеви прописани прописима о храни испуњени од стране субјеката у пословању са храном у свим фазама производње, прераде и дистрибуције.

Ако субјект у пословању са храном зна или оправдано сумња да храна коју је увезао, произвео, прерадио, ставио на тржиште или дистрибуисао, не удовољава захтјевима здравствене исправности, дужан је, према одредбама Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04), одмах спријечити стављање хране на тржиште, односно у случајевима када производ није више под његовом непосредном контролом о томе одмах обавијестити надлежне органе. Ако је храна већ стигла до потрошача, субјект у пословању са храном мора ефикасно и тачно обавијестити потрошаче о разлозима за њезино повлачење, и ако је потребно, од потрошача тражити поврат хране којом су већ снабдјевени, када остале мјере нису довољне за постизање високог нивоа заштите здравља.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је путем Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (EU RASFF) обавијештена да је у Босну и Херцеговину испоручен топљиви сир произвођача Помурске млекарне д.д., Индустријска улица 10, 10000 Мурска Собота, Словенија који садржи недекларисани конзерванс лизозим (E 1105) који се производи из бјеланца јајета те може изазвати алергијске реакције или интолеранције код лица алергичних на јаја. Ради се о сљедећа два производа:

1. Назив производа: Weekend cheese

   Назив бренда: Помурске млекарне

   Паковање: у облику кобасице или резано на комаде

   Температура: Расхлађено

   Тежина: 2.0 кг

 

2. Назив производа: Прлески сир

   Назив бренда: Помурске млекарне

   Паковање: у облику кобасице од 1 кг или 240 гр

   Температура: Расхлађено

   Тежина: 1.0 кг

Обавијест се односи на све лотове наведених производа с валндним роком употребе.

Производи нису у складу са одредбама Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04) и Правилника о пружању информација потрошачима о храни („Службени гласник БиХ“, број 68/13) којим је обавезно навођење на декларацији сваког састојка или помоћног технолошког средства у производњи које може да изазове алергијске реакције или интолеранције, а које се користи у производњи или преради хране и присутно је у готовом производу, чак и у промијењеном облику.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је све расположиве информације доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима у Босни и Херцеговини са захтјевом да спроведу инспекцијски надзор, утврде сљедивост те доставе повратне информације.

Према повратним информацијама Републичке управе за инспекцијске послове Републике Српске и Федералне управе за инспекцијске послове Федерације БиХ достављеним Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине, кекс поријеклом из Босне и Херцеговине који је одбијен са границе Републике Хрватске због идентифицираног прекорачења индикативног лимита за акриламид није стављен на тржиште Босне и Херцеговине.

Укупна количина производа који су одбијени са границе Републике Хрватске због утврђеног присуства акриламида, а за чије је утврђивање сљедивости била надлежна инспекција за храну Републике Српске, нешкодљиво је уништена у присуству надлежног инспектора за храну.

Када је ријеч о производима чију је сљедивост, на захтјев и препоруку Агенције, утврђивала Федерална управа за инспекцијске послове, укупна количина ових производа је у складишту субјекта у пословању са храном, односно није доступна на тржишту крајњим потрошачима, те ће бити нешкодљиво уништена.

У вријеме одбијања са границе, у Хрватској, као ни у Босни и Херцеговини, легислативом нису биле прописане максимално дозвољене количине акриламида у овим производима те су се надлежни органи Хрватске позвали на Препоруку Комисије о испитивању нивоа акриламида у храни (2013/647/ЕУ) којом су утврђене индикативне вриједности акриламида које не чине безбједносни праг него упућују на потребу за испитивањем.

У складу са овом Препоруком, државе чланице ЕУ требају уз активно учешће субјеката у пословању са храном спровести додатна испитивања метода производње и прераде којима се служе произвођачи хране у случајевима када ниво акриламида у храни, испитан током праћења проведеног у складу са Препоруком 2010/307/ЕУ, прелази индикативну вриједност за акриламид утврђену за одређену категорију хране.

Подсјећамо, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине примила је посредством Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (ЕU RASFF) четири обавијести о одбијању кекса поријеклом из Босне и Херцеговине са границе Републике Хрватске због идентифицираног прекорачења индикативног лимита за акриламид у кексима. Све информације Агенција је по хитној процедури доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ и затражила да се проведе контрола код произвођача/извозника, утврди сљедивост производа те доставе резултати инспекцијске контроле.

Агенција је, такође, припремила и доставила надлежним инспекцијским органима одговарајуће препоруке за поступање и процјену ризика, те у сарадњи са Спољнотрговинском комором Босне и Херцеговине организовала састанак на којем је дала препоруке субјектима у пословању са храном из области производњe кондиторских производа и производа пекарства са циљем смањивања акриламида у храни на најмању могућу мјеру.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је, у сарадњи са Спољнотрговинском комором Босне и Херцеговине, 1. децембра 2017. године у Сарајеву одржала састанак са представницима субјеката у пословању са храном из области производње кондиторских производа и производа пекарства у Босни и Херцеговини на који су позвани и представници надлежних инспекцијских органа ентитета и Брчко дистрикта БиХ.

Циљ састанка био је информисање субјеката у пословању са храном са тренутним стањем у погледу утврђеног присуства акриламида у кексу поријеклом из Босне и Херцеговине те давање препорука за смањење присуства акриламида у овим производима на најмању могућу мјеру.

Учесници састанка усагласили су се, између осталог, да Агенција за безбједност хране БиХ, у сарадњи са надлежним институцијама Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта БиХ покрене процедуру израде правилника којим би се у законодавство Босне и Херцеговине преузела Уредба Комисије (ЕУ) 2017/2158 од 20. новембра 2017. о успостави мјера за ублажавање ефеката и нивоа референтних вриједности ради смањења присуства акриламида у храни која ће се у земљама чланицама ЕУ примјењивати од 11. априла 2018. године.

akrilamid 2

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је у посљедњих мјесец дана посредством ЕU RASFF-a примила више обавијести о одбијању кекса поријеклом из Босне и Херцеговине са границе Републике Хрватске због идентифицираног прекорачења индикативног лимита за акриламид у кексима. У вријеме одбијања с границе у Босни и Херцеговини, као ни у Хрватској, законодавством нису биле прописане максимално дозвољене количине акриламида у овим производима те су се надлежни органи Хрватске позивали на Препоруку Комисије о испитивању нивоа акриламида у храни (2013/647/ЕУ).

У складу са важећим прописима и процедурама, Агенција је све расположиве информације о акриламиду у наведеним производима доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ од којих је затражено да спроведу контролу код произвођача те утврде сљедивост производа.

У људској исхрани акриламид је присутан од тренутка када се почела користити термичка обрада хране. Међутим, тек 2002. године, група шведских научника је открила његово присуство у храни.

Већина студија је потврдила да главнина акриламида у храни настаје Маилардовом реакцијом која се одвија између карбонила (редуцираних шећера, најчешће глукозе) и аминокиселине аспарагин за вријеме одређених термичких обрада хране (пржење, печење) и то на температурама изнад 120°C (Васић – Рачки и сар., 2010). Повољни услови су, дакле, висока температура и ниска влажност, а реакција се примарно одвија на површини загријаване намирнице. Дакле може се рећи да што је пржена намирница тамније боје (загорени тост, тамнији чипс), већа је концентрација акриламида (Бала, 2012). Важно је истакнути да је акриламид природни нуспродукт претходно наведених реакција при високим температурама. Дакле, његова присутност у храни није резултат контаминације из околине.

Научни одбор за контаминанте у прехрамбеном ланцу (CONTAM) Европске агенције за безбједност хране донио је 2015. године мишљење о акриламиду у храни. EFSA је на основу студија на животињама потврдила закључке претходних процјена према којима присуство акриламида у храни може повећати ризик од развоја рака код потрошача у свим добним групама.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине у сарадњи са Спољнотрговинском комором Босне и Херцеговине организује састанак на тему „Акриламид у храни – ризици и препоруке“ који ће бити одржан у петак, 1. децембра 2017. године у Сарајеву. Повод састанку су ЕU RASFF обавијести о одбијању кекса поријеклом из Босне и Херцеговине са границе Републике Хрватске због идентифицираног прекорачења индикативног лимита за акриламид у кексима. Састанак је намијењен субјектима у пословању са храном који се баве производњом кондиторских производа и производа пекарства, а позвани су и представници надлежних органа Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта БиХ.

Представници Агенције ће на састанку представити релевантне информације о опасности по здравље потрошача услијед изложености акриламиду и потенцијалним ризицима, Препоруку Комисије 2013/647/EU за испитивање нивоа акриламида у храни, те Уредбу Комисије (EU) 2017/2158 од 20. новембра 2017. о успостави мјера за ублажавање ефеката и нивоа референтних вриједности ради смањења присуства акриламида у храни.

Такође ће бити представљен документ „Код поступања за смањивање нивоа акриламида у храни, који је донијела Комисија Codex Alimentarius - CAC/RCP 67-2009.

Акриламид је органски спој мале молекулске масе и високе топивости у води који настаје из твари аспарагин и шећера који су природно присутни у одређеној храни при њезиној припреми на температурама које су у принципу више од 120 °C и уз мали удио влаге. Тај спој углавном настаје у печеној или прженој храни богатој угљикохидратима која у сировом стању садржава његове прекурсоре, као што су житарице, крумпир и зрна кафе. Научни одбор за контаминанте у ланцу исхране (CONTAM) Европске агенције за безбједност хране донио је 2015. године мишљење о акриламиду у храни. EFSA је на основу студија на животињама потврдила закључке претходних процјена према којима присуство акриламида у храни може повећати ризик од развоја рака код потрошача у свим добним групама.

На основу садашњих разина изложености акриламиду путем хране утврђених на нивоу ЕУ могући штетни учинци акриламида на нервни систем, пренатални и постнатални развој и мушко репродуктивно здравље нису се сматрали забрињавајућим. Садашњи нивои изложености акриламиду свих добних група путем хране забрињавајући су због његових канцерогених учинака.

Нивои акриламида могу се смањити приступом у којем се ублажавају ефекти, као што је имплементација добре хигијенске праксе и примјена поступака који се заснивају на принципима анализе опасности и критичних контролних тачака (HACCP).

У организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, уз техничку подршку Европске комисије, у Мостару је од 20.-24. новембра 2017. године одржана TAIEX експертска мисија о имплементацији хигијенског пакета.

На приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и Канцеларије за ветеринарство Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине је 2012. године донио тзв. „хигијенски пакет“, који обухвата скуп прописа који се односе на опште хигијенске мјере за храну, мјере у хигијени хране животињског поријекла, поступке службених контрола те услове здравља животиња за производњу хране која је намијењена за исхрану људи.

Босна и Херцеговина је тренутно у фази имплементације хигијенског пакета који, између осталог, подразумијева успостављање система службених контрола хране и хране за животиње у складу са стандардима ЕУ.

Представници Агенције за безбједност хране БиХ, Канцеларије за ветеринарство БиХ, те надлежних ентитетских, кантоналних и инспекцијских органа Брчко дистрикта БиХ су од стране експерата из Шпаније и Аустрије упознати са најбољим праксама земаља ЕУ везаним за правила службених контрола (приступ заснован на ризику), успостављању и имплементацији вишегодишњих контролних планова, захтјевима ЕУ за HACCP и флексибилности за мале произвођаче те о другим кључним сегментима имплементације хигијенског пакета.

taiex2

 

taiex3

 

Дневни ред и основне информације о експертској мисији доступни су на линку.

Саопштење за јавност Савјета за ГМО

понедељак, 13 новембар 2017 12:04

У складу са чланом 56. став (1), тачка х) Закона о генетички модификованим организмима („Службени гласник БиХ”, број 23/09) (у даљем тексту: Закон о ГМО), чланом 2. Пословника о раду Савјета за генетички модифковане организме од 15.09.2015. године, након разматрања актуелних дешавања у вези са извјештавањем јавности о стању и развоју у подручју употребе генетичке технологије и употребе ГМО-а у Босни и Херцеговини, Савјет за генетички модификоване организме (у даљем тексту: Савјет за ГМО) даје сљедеће:

Саопштење за јавност

Савјет за ГМО је на XXVIII сједници одржаној 9. новембра 2017. године у Мостару, уз присуство представника Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, разматрало тренутно стање у подручју употребе ГМО-а у храни за животиње на тржишту Босне и Херцеговине, имајући у виду и повећан интерес шире јавности о овој теми.

У вези са тим, актуелно стање у Босни и Херцеговини је сљедеће:

  1. Ниједан генетички модификовани усјев нема Рјешење о одобрењу за узгој на територији Босне и Херцеговине.
  2. Такође, ниједан генетички модифковани организам нема Рјешење о одобрењу за употребу у храни за исхрану људи на тржишту Босне и Херцеговине. То значи да се на тржиште Босне и Херцеговине тренутно не може стављати храна намијењена за исхрану људи која се састоји, садржи или води поријекло од ГМО-а.
  3. Када је ријеч о храни за животиње, на основу Закона о генетички модификованим организмима („Службени гласник БиХ“, број: 23/09), до јуна 2015. године није било ГМО, због чега су полјопривредни произвођачи били доведени у ситуацију да не могу увести сојину сачму, као једну од главних компонената сточне хране. У цилју рјешавања наведених проблема, до сада је издато одобрење само за једну сорту соје MON-Ø4Ø32-6 (од укупно 15 регистрованих у ЕУ), у складу са Регистром одобрених генетички модификованих организама Европске уније (EU Register of authorised GMO's), а која ће се користити исклјучиво као храна за животиње. На овај начин, субјекти који се баве производњом сточне хране, могу да увозе сојину сачму, те је на тај начин, нарочито произвођачима у области живинарства, омогућено да под истим условима врше производњу сточне хране као и у землјама у окружењу и ЕУ. Наведена генетичка модификација одобрена је за стављање на тржиште ЕУ први пут 1996. године у складу са Директивом 90/220/EEC, а након ступања на снагу Регулативе (EC) 1829/2003 поново је подвргнута процесу процјене ризика и 2012. године одобрено је стављање на тржиште земаља ЕУ хране и хране за животиње која садржи, састоји се или потјече од ГМ соје MON-Ø4Ø32-6, те осталих производа који садрже или се састоје од ГМ соје MON-Ø4Ø32-6, а који се користе у исте сврхе, са изузетком култивације.

Европска агенција за безбједност хране (EFSA) је у свом научном мишљењу од 1. децембра 2010. године (EFSA Journal 2010; 8 (12): 1908) закључила да је наведена генетичка модификација „у погледу потенцијалних ефеката на здравље људи и животиња те на околиш једнако безбједна као и њезин конвенционални пандан“.

У Европској унији одобрено је стављање на тржиште за укупно 15 ГМ сорти соје. Према извјештају Европске комисије од 22. априла 2015. године ниво самодостатности производње соје на подручју ЕУ износи око 4% због чега ЕУ 96% својих потреба за сојом надопуњава увозом, од чега је око 90% генетички модификована соја, која се увози углавном из земаља Јужне и Сјеверне Америке. Током 2016. године ГМ соја се узгајала на 91 милион хектара од укупно 117 милиона хектара на којима се соја гаји у свијету, што значи да је током 2016. године 78% укупне свјетске производње чинила ГМ соја. Према Клајву (Clive, 2017) ГМ билјке су током 2016. године узгајане на површини од 185,1 милион хектара, при чему је број држава у свијету у којима су се узгајале ГМ билјке износио 26, од тога су четири землје чланице ЕУ (Шпанија, Португал, Чешка и Словачка у којима се узгајао један хибрид ГМ кукуруза).

Сви субјекти у БиХ, као и у ЕУ са којом БиХ има обавезу усклађивања легислативе на основу Споразума о стабилизацији и придруживању, који на тржиште ставлјају производе намијењене за исхрану животиња који садрже или се састоје од ГМО-а дужни су да их означе као производе који садрже компоненте генетички модификованих организама. Обавеза означавања не примјењује се на производе који садрже трагове одобрених ГМО-а или се од њих састоје или су од њих произведени, у омјеру који не прелази 0,9 % за сваку од прехрамбених компоненти или за храну која се састоји од једног састојка. Субјект у пословању са храном за животиње којем је издато Рјешење о стављању на тржиште генетички модификоване соје (MON-Ø4Ø32-6) дужан је да обезбједи да:

  • на ознаци на запакованом производу пише: "Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)";
  • се на незапаковани производ понуђен крајњем потрошачу стави ознака: "Овај производ садржи генетички модификовану соју (MON-Ø4Ø32-6)" на производ или директно уз производ, као и на пратећу документацију (фактуру).

Када говоримо о производима животињског поријекла (млијеко, месо, јаја...), добијених од животиња које су храњене храном која се састоји или потиче од ГМО, с обзиром да не постоји лабораторијска анализа којом је могуће утврдити присуство ГМ у истим, не постоји обавеза означавања истих.

Са тим у вези, како би одговориле на потребе и желје потрошача за јасном информацијом о производу, одговорне институције у БиХ (Агенција за безбједност хране БиХ и надлежна ентитетска министарства) предузеле су активности на доношењу и имплементацији смјерница за означавање хране „без ГМО“. Доношењем ових смјерница (Смјернице за означавање и контролу „без ГМО“ прехрамбених производа у БиХ и Смјернице за утврђивање процеса производње и обилјежавање хране произведене без ГМО), обезбјеђена је слједивост, транспарентност и контрола производних процеса, те заштита интереса произвођача, односно утврђена су правила за производњу без ГМО-а за све фазе у ланцу исхране, као и за кориштење термина када је ријеч о производњи без ГМО-а за потребе обилјежавања, презентовања и оглашавања.

 

Савјет за генетички модификоване организме БиХ

 

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је, путем Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (EU RASFF), 31. октобра 2017. године обавијештена да је у Босну и Херцеговину испоручен производ „Амаизин слатка органска шалша“. Производ није у складу са одредбама члана 4. Правилника о саставу и означавању хране погодне за особе нетолерантне на глутен (“Службени гласник БиХ”, број 105/12).

ПОДАЦИ О ПРОИЗВОДУ:

Назив производа: Amaizin Salsa sweet organic / Амаизин слатка органска шалша

Категорија производа: супе, бујони, сосови и зачини

Паковање: стакленка

Тежина: 260g

Ознака „Најбоље употријебити до“: 31.12.2020.

Неусклађени лотови наведени у ЕU RASFF обавијести: 6x260г; ЛТ171428, Е174987;

Неусклађени лот наведен у дистрибуцијској листи за БиХ: ЛТ171285

Произвођач: Machandel B.V., Turfsteker 6, 8433 HT Haulerwijk, Netherlands

Испоручилац робе из Холандије: Do It B.V., Hermesweg 7, 3771 ND Barneweld, Netherlands

Увозник у БиХ: ЕCОN d.о.о., Есада Миџића 27, 71000 Сарајево

Утврђена опасност: недекласирани глутен

Ризик: озбиљан

Утјецај: на људско здравље

Аналитички резултат: 31 mg/kg – ppm; 71 ± 25 mg/kg – ppm

Максимални дозвољени ниво: 20 mg/kg - ppm

У аналитичком извјештају лабораторије из Холандије наведена је и неусклађеност лота L17220.001751M/1A.

У циљу прeдузимања мјера заштите здравља и интереса потрошача, Агенција је сву расположиву документацију доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима у Босни и Херцеговини од којих је затражена и повратна информација о резултатима инспекцијске контроле.

Обавијест о повлачењу производа

петак, 27 октобар 2017 12:07

Ледо д.о.о. Читлук обавијестио је 27.октобра 2017. године Агенцију за безбједност хране Босне и Херцеговине да, због повећане концентрације сулфита (алерген), са тржишта Босне и Херцеговине повлачи производ „Шкампи 500г“, добављач: MacDuff Shellfish (Scotland), лот: 15816, замрзнуто дана: 6.6.2016., најбоље употријебити до: 30.6.2018.

O повлачењу производа са тржишта те о могућности поврата производа уз надокнаду, Ледо д.о.о. Читлук је, такође, обавијестио потрошаче, a што је прописано чланом 27., став 2. Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04).

Агенција је све расположиве информације доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта БиХ.

Обавијест се односи искључиво на производ са напријед наведеним роком употребе!

Линк на обавијест о повлачењу производа на веб страници Ледо д.о.о Читлук.

Календар саопштења

« September 2019 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30            

prijava korupcije cir

izvoz RF cir

propisi

ZOP ZOGP GTU sr

bez GMO sr

obr cir

priznate vode cir

konsultacije cir

GMO registar

baza exp c

Адреса:
Кнеза Вишеслава бб, 
88 000 Мостар,
Босна и Херцеговина
Телефон:
Факc:
е-маил:
+387 36 336 950
+387 36 336 990
agencija@fsa.gov.ba