уторак, 15. октобар 2019.

Представници Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и партнерских институција потписали су данас у Мостару Анекс ИВ Уговора са Европском агенцијом за безбједност хране (European Food Safety Agency, ЕFSА) везано за провођење истраживања прехрамбених навика становништва Босне и Херцеговине у складу са ЕU МЕNU методологијом.

Уз претходну сагласност Савјета министара Босне и Херцеговине, Агенција за безбједност хране БиХ поднијела је 29. септембра 2016. године пријаву на јавни позив ЕFSА-е за подршку националним истраживањима прехрамбених навика сходно ЕU МЕNU методологији. ЕFSА је позитивно оцијенила пријаву Агенције, те ће спровођење наведеног истраживања финансијски подржати у износу од 100,000 евра.

Подаци о прехрамбеним навикама становништва и конзумацији хране су веома значајни за процјену изложености потрошача ризицима поријеклом из хране. Омогућавају прецизнију процјену изложености и помажу управљачима ризиком при доношењу одлука о безбједности хране.

Истраживање прехрамбених навика становништва БИХ (БиХ МЕНУ) бит ће спроведено на индивидуалном нивоу методом 24-сатног присјећања (24-hour recall), те поновном посјетом или телефонским контактом (CATI – Computer Assisted Telefon Interview) зависно о договору са испитаником. Обухватит ће укупно 1188 становника БиХ (758 становника Федерације БИХ, 400 становника РС и 30 становника Брчко Дистрикта БиХ) у двије групе – адолесценти и одрасли. У периоду од 2017.-2019. године планирано је спровођење опсежних припрема, пилот пројекта који ће обухватити 10% планираног узорка и теренског прикупљања података. У сврху истраживања бит ће кориштен специјализовани софтвер (Diet Assess & Plan software, DAP) развијен у складу са смјерницама ЕFSА-е који омогућава свеобухватну евалуацију прехране и планирање засновано на процјени уноса хране.

Осим Агенције за безбједност хране БиХ, као водеће институције, у истраживању ће учествовати Завод за јавно здравство Федерације БиХ, Завод за јавно здравство РС, Агрономски и прехрамбено-технолошки факултет Свеучилишта у Мостару, Биотехнички факултет Универзитета у Бихаћу, Пољопривредно-прехрамбени факултет Универзитета у Сарајеву, Технолошки факултет у Зворнику, Технолошки факултет Универзитета у Бања Луци и Технолошки факултет Универзитета у Тузли.

У периоду од 5.-8. децембра 2016. године одржана је експертска мисија о регистрацији ознака оригиналности, географског поријекла и традиционалног угледа хране, коју је Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине организовала уз подршку Европске комисије кориштењем Инструмента техничке помоћи и размјене информација (ТАIЕX). У сарадњи са надлежним институцијама ентитета и Брчко дистрикта БиХ и уз подршку експерта ЕУ анализиране су процедуре регистрације ознакао ригиналности, географског поријекла и традиционалног угледа хране у складу са Уредбом (ЕУ) 1151/2012.

У оквиру експертске мисије у Ливну је одржана једнодневна радионица на којој су учествовали представници надлежних институција у Босни и Херцеговини, чланови Комисије за регистрацију ознака оригиналности и ознака географског поријекла прехрамбених производа у Босни и Херцеговини, представници овлаштених цертификацијских тијела и удружења произвођача и/или прерађивача одређених прехрамбених производа.

 

go2

 

На међународном тржишту влада велика конкуренција у пласману прехрамбених производа у којој све већу предност имају препознатљиви производи, који су незаобилазан дио културе и традиције неког краја. Регистрација ознака оригиналности и географског поријекла традиционалних прехрамбених производа чије посебне карактеристике произлазе из вриједности њихових састојака, начина производње и прераде, те поднебља из којег долазе, један је од најбољих начина за унапрјеђење квалитета и конкурентности домаће производње, као и заштиту прехрамбених производа од злоупотребе.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је, уз подршку Савјет министара Босне и Херцеговине и у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ, успоставила правни основ и процедуре за регистрацију ознака како би се прехрамбени производи који задовољавају прописане критерије могли регистровати и са препознатљивим ознакама пласирати на тржиште.

Кроз процес регистрације ознака могу се заштитити прехрамбени производи намијењени људској исхрани, осим производа винског сектора (изузимајући винскo сирће) и јаких алкохолних пића који су уређени посебним прописима.

Према информацији коју је 15.11.2016. године Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине доставила Републичка управа за инспекцијске послове РС, ˝Condy BL˝ д.о.о. Лакташи˝, дистрибутер дјечјих кашица и дјечјих кашастих воћних сокова Јувитана, произвођача ˝Таково а.д. Горњи Милановац˝, извршио је повлачење свих производа Јувитана са тржишта.

Претходно је инспекцијском контролом утврђено да су наведени производи који су предмет повлачења због недозвољене количине резидуа пестицида, укупно два увоза, преко генералног увозника „Swisslion“ д.о.о. Требиње директно испоручени у складиште ˝Condy BL˝, односно да нису дистрибуисани на тржиште од стране других дистрибутера у Босни и Херцеговини.

Републичка инспекција за храну, која врши преглед хране на царинским испоставама, обавезана је да појача контролу производа напријед наведеног произвођача, те да у случају увоза изврши узорковање сваког производа Јувитана. Према информацијама којима располаже Агенција, инспекције за храну, које су у саставу јединица локалне самоуправе у РС, у промету нису затекле спорне производе.

Појачани инспекцијски надзор над увозом пошиљки дјечјих кашица и сокова такође проводе федерални санитарно-тржни инспектори на царинским испоставама у Федерацији Босне и Херцеговине, док је провјера присуства спорних производа у унутрашњем промету у надлежности кантоналних, градских и општинских инспекција.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине захваљује Министарству здравља Републике Србије на сарадњи и уступљеним информацијама које су олакшале предузимање мјера на идентификацији и повлачењу са тржишта Босне и Херцеговине здравствено неисправних производа.

Подсјећамо, надлежни инспекцијски органи у Босни и Херцеговини, на основу обавијести Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, започели су 10.11.2016. године провјеру присуства на тржишту Босне и Херцеговине дјечјих кашица и дјечјих кашастих воћних сокова произвођача Таково” а.д. Горњи Милановац, за које је лабораторијским анализама у Србији утврђена недозвољена количина резидуа пестицида.

Додатне информације можете прочитати у нашем саопштењу за јавност од 10.11.2016. године.

Инспекцијском контролом Инспектората Брчко дистрикта БиХ на тржишту је идентификован здравствено неисправан производ - житна плочица под називом „Воћни микс са кикирикијем“, произвођача „ГА-МЕ-ХА“ Сарајево, Лапишница до бр. 1, у паковању од 80г са роковима трајања до 21.1.2017. и 28.1.2017. године. Узрок здравствене неисправности је присуство страног тијела у производу.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је о истом обавијестила инспекцијске органе Федерације БиХ и Републике Српске од којих је затражена провјера присуства наведеног производа на тржишту за које су надлежни.

Потрошачима који располажу овим производом препоручујемо да исти не користе. Законско право на накнаду за поврат производа може се остварити повратом субјекту у пословању са храном код којег је исти купљен.

Саопштење за јавност

четвртак, 10 новембар 2016 15:59

На основу обавијести Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, надлежни инспекцијски органи у Босни и Херцеговини започели су инспекцијску контролу са циљем утврђивања присуства на тржишту дјечјих кашица и дјечјих кашастих воћних сокова произвођача Таково” а.д. Горњи Милановац, који су предмет повлачења у Србији због утврђене недозвољене количине резидуа пестицида.

Према тренутно доступним информацијама, које су Агенцији достављене од стране Републичке управе за инспекцијске послове РС, у Босну и Херцеговину су увезени сљедећи спорни производи:

  • „Јувитана“ јабука и банана – дјечји кашасти воћни са шећером – рок употребе 17.02.2018. и
  • „Јувитана“ банана и јабука – дјечја кашица са шећером - рок употребе 21.07.2019.

Агенција располаже информацијама да је произвођач, компанија “Таково” а.д. Горњи Милановац, Србија, затражила од увозника и дистрибутера у БиХ да наведене производе одмах стави у карантин и не дистрибуира купцима, те да ће исти бити подвргнути суперанализи.

Инспекцијске контроле су у току, а Агенција ће у сарадњи са надлежним инспекцијским органима обавјештавати јавност о резултатима истих.

Општа одговорност за хигијену и здравствену исправност хране, према члану 25. Закона о храни („Службени гласник БиХ“, број 50/04) је на субјектима у пословању са храном у свим фазама производње, прераде, обраде и дистрибуције, који су дужни обезбједити да храна задовољава одредбе прописа о храни релевантних за њихове дјелатности и надзирати поштивање прописа.

Регистрацију, одобравање, као и непосредну контролу субјеката у пословању са храном, тј. контролу здравствене исправности и квалитета хране врше надлежни органи ентитета, кантона и Брчко дистрикта БиХ, у складу са својим прописаним надлежностима. Надлежни орган за провођење службених контрола треба испитати и процијенити све оперативне поступке, тј. провјерити да ли се врши самоконтрола од стране субјекта током свих фаза. Улога државних органа је усклађивање правног оквира са правном стечевином ЕУ, те координирање активности са ентитетима, кантонима и Брчко дистриктом БиХ, гдје је Агенција за безбједност хране БиХ надлежна за храну неживотињског поријекла, а Канцеларија за ветеринарство БиХ за храну животињског поријекла.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је у протеклом периоду иницирала и у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ припремила и предложила, а Савјет министара Босне и Херцеговине донио низ прописа којима је омогућено спровођење службених контрола хране у складу са стандардима и методама ЕУ.

С обзиром да је тренутно актуелна тема везана за здравствену исправности и квалитету меса, жељели бисмо укратко појаснити да су у Босни и Херцеговини, поред хоризонталних прописа којима су прописани хигијена, микробиолошки критеријуми, службене контроле, максимално дозвољене количине одређених контаминаната, употреба адитива, информисање потрошача, кроз пропис дефинирани и основни услови за уситњено месо, полупроизводе и производе од меса у производњи и промету у погледу назива, дефиниције, произвођачке спецификације; састава, сензорских својстава; врсте, количине сировина и других материја које се користе, те узорковања и аналитичких метода ради контроле квалитете и здравствене исправности ових производа.

Правилником о микробиолошким критеријумима за храну (‘’Службени гласник БиХ’’, бр.11/13 и 79/16), који је Агенција у сарадњи са надлежним органима иницирала, припремила и предложила на доношење Савјету министара Босне и Херцеговине, утврђени су микробиолошки критеријуми за одређене микроорганизме у храни, као и проведбена правила које субјекти у пословању са храном морају испуњавати приликом примјене општих и посебних хигијенских захтјева у складу са чланом 5. Правилника о хигијени хране ("Службени гласник БиХ", број 4/13).

Наведени Правилник, као важећи пропис на снази у БиХ, се мора поштивати у погледу микробиолошких критеријума за храну. Истим су, такође, утврђена опћа правила узорковања и припреме испитних узорака. Неправилно узорковање, руковање узорцима и неодговарајући транспорт узорака, може довести до контаминације истих, те утјецати на резултат, примјерице, испитивања на микробиолошке параметре. Руковање узорцима и њихово означавање мора гарантирати и правну и аналитичку вјеродостојност. Стога је потребно знати да је приликом узорковања хране веома важно узети узорке на прописан и хигијенски исправан начин.

Како би се олакшало разумијевање тог процеса, Агенција је у 2012. години, израдила, те учинила јавно доступним свим заинтересованим странама Смјернице за узорковање и микробиолошко испитивање хране у оквиру службених контрола (у складу са одредбама Правилника о службеним контролама које се спроводе ради верификације поступања у складу с одредбама прописа о храни и храни за животиње, те прописа о здрављу и добробити животиња).

Према подацима о лабораторијским анализама хране које су Агенцији доставиле лабораторије за контролу хране, у Босни и Херцеговини су у 2015. години микробиолошке анализе урађене на 10 716 узорака меса и месних производа, при чему је било 145 узорака са незадовољавајућим резултатима (1,35%). Према досад прикупљеним и обрађеним резултатима у 2016. години је у групи хране „месо и производи од меса стоке, перади и дивљачи“ узето 11 933 узорка, од чега је било 80 узорака (0,67%) са незадовољавајућим резултатима.

Као што је познато, храна је веома осјетљива материја и не постоји тзв. нулти ризик или апсолутна безбједност. Увијек може доћи до контаминације хране уколико се не поступа у складу са важећим прописима, процедурама и препорукама надлежних органа.

Како би се на што бољи начин допринијело заштити здравља и интереса произвођача у Босни и Херцеговини, те помогло надлежним органима ентитета, кантона и Брчко дистрикта БиХ, као и лабораторијама овлаштеним за спровођење анализа у сврху службених контрола у сегменту провођења законодавног оквира, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је у протеклом периоду организовала читав низ обука намијењених представницима надлежних органа Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, субјектима у пословању са храном и свим заинтересованим странама у систему безбједности хране. Обуке су организоване уз подршку Европске комисије, разних пројеката и међународних организација, као што су ТAIЕX инструмент, Тwinning пројекaт, USAID/Sida FARMA пројект, BTSF-а, ИПА фондова и слично. У претходне двије године (2014. и 2015.) Агенција је одржала 14 обука на којим је укупно учествовало 354 представника надлежних органа, субјеката у пословању са храном, невладиних организација и других заинтересованих субјеката. У 2016. години Агенција је користила ТАIEX инструмент и BTSF тренинге, те је укупно одржано пет експертских мисија, двије радионице и осам BTSF тренинга.

ЕFSА: Салмонелоза у више земаља ЕУ

среда, 02 новембар 2016 08:59

Седам земаља је, у периоду од 1. маја – 12. октобра 2016. године, пријавило обољења људи (112 потврђених случајева и 148 вјероватних) чији је узрочник Salmonella Enteritidis. То су Белгија, Данска, Луксембург, Холандија, Норвешка, Шведска и УК. Накнадно је Хрватска пријавила низ случајева, укључујући један са смртним исходом, који су вјероватно повезани са наведеним случајевима обољења.

Методом секвенцирања цијелог генома, испитивањем хране и околиша, те идентификацијом извора заразе установљена је повезница између центра за паковање јаја у Пољској и наведених обољења. Налази упућују на јаја као највјероватнији узрок инфекције.

Надлежни органи Пољске и земаља чланица ЕУ у које су испоручена сумњива јаја зауставили су њихову дистрибуцију.

Како би се спријечили нови случајеви обољења и хитно идентификовали нови потенцијални случајеви, Европски центар за спречавање и контролу болести (ЕCDC) и Европска агенција за безбједност хране (ЕFSА) препоручили су земљама чланицама интензиван мониторинг.

Захваћене земље би требале дA наставити размјену информацијa о епидемиолошким, микробиолошким и околишним испитивањима, укључујући објављивање релевантних информација посредством Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (RАSFF), те Система раног упозорења и одговора (ЕWRS) који представља службени канал обавјештавања о прекограничним пријетњама.

Пратећи обим и озбиљност овога догађаја, нови забиљежени случајеви, такође, се морају пријављивати у Епидемиолошки информацијски систем за надзор болести које се преносе храном и водом (Еpidemic Intelligence Information System for food- and waterborne diseases, EPIS-FWD).

Технички извјештај ЕFSА-е и ЕCDC-а доступан је на сљедећем линку.

У организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Федералног министарства трговине и Њемачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у Мостару је 25. октобра 2016. године одржана Радионица на тему „Значај и тренутна ситуација у вези са генетички модификованим организмима у БиХ“ на којој су учествовали представници надлежних институција, субјеката у пословању са храном и удружења потрошача.

Радионица је одржана у склопу пројекта „Висококвалитетна, ГМО-фрее соја из Дунавске регије“ започетог 2014. године у којем учествују Босна и Херцеговина и Србија. Радионица је отворена уводним обраћањима Златана Вујановића, министра трговине у Влади Федерације БиХ и мр.сци Драгана Брење, замјеника директора Агенције за безбједност хране БиХ, након чега су одржане сљедеће презентације:

  • „Подршка ГИЗ-а за генетички немодификовану соју у БИХ и Србији, кретања и трендови у Еуропи, резултати истраживања перцепције потрошача у БиХ о генетички модификованој храни“;
  • „ГМО – ријеч науке“ ;
  • „Законодавни оквир за генетички модификоване организме у БиХ“ ;
  • „Увођење стандарда за означавање хране произведене без ГМО и систем контроле“ .

PA250061

 

Министарства надлежна за пољопривреду из Босне и Херцеговине, Хрватске, Аустрије, Србије, Словеније, Мађарске, Швајцарске, Румуније, Баварске и Баден Виртемберга потписала су 2013. године Декларацију „Дунав Соја“, којом су се обавезала да ће у својим земљама промовисати узгој и стављање на тржиште висококвалитетне ГМО-фрее соје.

Тренутно се у Дунавској регији узгаја 0,6 милиона хектара соје, а процјењује се да би до 2018. године површине засијане сојом могле износити између 1,5 и 2,2 милиона хектара. Са засијаних 190 000 хектара, Србија је најзначајнији узгајивач ГМО-фрее соје, док се у Босни и Херцеговини соја узгаја на 5000 хектара и наша земља тек развија своје капацитете. Обје земље суочене су са потребом унапрјеђења конкурентности пољопривреде и са њом повезаних сектора како би постигле одрживи економски развој.

У „Службеном гласнику БиХ“, број 79/16 од 21. октобра 2016. године објављена су три прописа о храни које је, на приједлог Агенције за сигурност хране Босне и Херцеговине у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ, на 73. сједници одржаној 15. септембра 2016. године донијело Вијеће министара Босне и Херцеговине, и то Правилник о измјенама и допунама правилника о максимално дозвољеним количинама одређених контаминаната у храни, Правилник о измјенама и допунама правилника о микробиолошким критеријима за храну и Правилник о измјенама и допунама правилника о тржишним стандардима за маслиново уље.

Правилником о измјенама и допунама Правилника о максимално дозвољеним количинама за одређене контаминанте у храни усклађују се, између осталог, максимално дозвољене количине кадмија, олова и анорганског арсена у храни, тропанских алкалоида у одређеној храни на бази житарица за дојенчад и малу дјецу, те полицикличких ароматских угљиководика у влакнима какаа, чипсу од банане, додацима исхрани, сушеном зачинском биљу и сушеним зачинима. Кроз овај пропис укупно се преузима девет Уредби ЕУ.

Правилником о измјенама и допунама Правилника о микробиолошким критеријима за храну прописују се измјене и допуне микробиолошких критерија које мора задовољавати храна, као и методологија коју морају примјењивати лабораторије при микробиолошком испитивању узорака хране. Овим прописом у легислативу Босне и Херцеговине преузете су три Уредбе ЕУ којима су прописани микробиолошки критерији за клице и правила узорковања за трупове перади и свјеже месо перади, хистамин у производима рибарства и салмонелу у труповима свиња.

Правилником о о измјенама и допунама правилника о тржишним стандардима за маслиново уље усклађују се тржишни стандарди маслиновог уља од плода и комине маслина, јер је дошло до измјене стандарда маслиновог уља која се стављају на тржиште ради продаје крајњем потрошачу у земљама окружења и Европској унији. У циљу заштите интереса потрошача прилагођене су граничне вриједности параметара тржишних стандарда ради исправне категоризације маслиновог уља у складу са новим стандардима које прописује ЕУ.

Агенција за безбједност хране БиХ, на основу члана 54. Закона о храни ("Службени гласник БиХ", број 50/04), иницира, припрема и организује израду проведбених прописа из овог закона, а у циљу заштите интереса потрошача, омогућавања потрошачима да изврше избор у вези са храном коју конзумирају и заштите интереса произвођача. Процес усклађивања прописа прије свега доприноси високом степену заштите здравља потрошача, али исто тако има и значајан финансијски ефект на развој прехрамбене индустрије. Усклађивање прописа је веома значајно и због испуњавања међународних обавеза Босне и Херцеговине, које проистјечу из Споразума о стабилизацији и придруживању, што директно утјече на процес прикључења Босне и Херцеговине Европској унији.

Обавијест о повлачењу производа

уторак, 18 октобар 2016 13:39
Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је, путем Система брзог узбуњивања за храну и храну за животиње (ЕU RASFF), добила обавијест да је на тржиште Босне и Херцеговине испоручен производ под називом „цједило с привјесницом“, поријеклом из Кине за који је лабораторијским анализама утврђена миграција мангана која није у складу са максимално дозвољеним нивоом прописаним легислативом ЕУ и Босне и Херцеговине.
 
Производ је у Босну и Херцеговину дистрибуисан преко Њемачке под називом бренда „ХОМЕ“, модел 209847-16, баркод: 3850334199478, датум увоза: 2015. Увозник је Конзум д.о.о. Сарајево.
 
У циљу заштите здравља и интереса потрошача, Агенција је сву расположиву документацију доставила на даље поступање надлежним инспекцијским органима у Босни и Херцеговини.
 
Потрошачима који располажу описаним производом препоручујемо да исти не користе, а о свим додатним сазнањима Агенција ће правовремено информисати јавност.

Календар саопштења

« October 2019 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

prijava korupcije cir

izvoz RF cir

propisi

ZOP ZOGP GTU sr

bez GMO sr

obr cir

priznate vode cir

konsultacije cir

GMO registar

baza exp c

Адреса:
Кнеза Вишеслава бб, 
88 000 Мостар,
Босна и Херцеговина
Телефон:
Факc:
е-маил:
+387 36 336 950
+387 36 336 990
agencija@fsa.gov.ba