среда, 20. новембар 2019.

Савјет министара Босне и Херцеговине је на 114. сједници одржаној 12. септембра 2017. године дао сагласност Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине, да сходно методологији Европске агенције за безбједност хране (ЕFSА), организује и спроведе истраживање о прехрамбеним навикама дјеце у Босни и Херцеговини у периоду од 2018.-2023. године.

Сагласност Савјета министара БиХ била је предуслов да Агенција за безбједност хране БиХ припреми потребну документацију и пријави се на тендер ЕFSА-е до 13. октобра 2017. године.

Истраживање би обухватило три добне групе дјеце узраста од три мјесеца до девет година и спроводило би се у складу са методологијом ЕFSА-е о начину прикупљања и обраде података о прехрамбеним навикама дјеце. Униформност прикупљања и обраде података о прехрамбеним навикама становништва опћенито, а посебно дјеце, кључна је за размјену и кориштење података између земаља које учествују у истраживању и ЕFSА-е.

Прехрамбене навике становништва дају детаљну слику конзумирања поједине хране по добним групама становника за одређену земљу или подручје. Босна и Херцеговина досад није спроводила истраживања прехрамбених навика дјеце, те ови подаци недостају у бази података за процјену ризика.

Агенција је почетком 2017. године, у сарадњи са партнерским институцијама у Босни и Херцеговини, започела спровођење истраживања прехрамбених навика одрасле популације, које ЕFSА финансира средствима у износу од 100.000 евра.

На приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине је на 114. сједници донио Правилник о поступку оцјењивања и овлаштења лабораторија за испитивање, контролу и праћење генетички модификованих организама (ГМО) и производа који се састоје, садрже или потјечу од ГМО.

Правилником се прописује овлашћивање лабораторија за испитивање, контролу и праћење ГМО које на јединствен начин спроводе надлежни органи ентитета и Брчко дистрикта БиХ. Такође је прописано успостављање листе овлаштених лабораторија за област ГМО-а у Босни и Херцеговини. Обухваћен је поступак овлашћивања лабораторија за испитивање, контролу и праћење генетички модифицираних организама и производа који се састоје, садрже или потјечу од генетички модифицираних организама за храну, храну за животиње, репродукциони  материјал у пољопривреди  и шумарству те  средства за заштиту биља.

Сходно одредбама Правилника, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства и Одјел за пољопривреду Брчко дистрикта БиХ овлашћују испитне лабораторије за контролу, испитивање и праћење ГМО и производа који се састоје, садрже или потјечу од ГМО. Након овлашћивања, Рјешења о овлаштењу лабораторија достављају Агенцији за безбједност хране БиХ, која их уписује на јединствену листу испитних лабораторија у БиХ за област ГМО. Листа ће бити објављена у „Службеном гласнику БиХ“ и на веб страници Агенције.

На основу члана 16. Закона о ГМО („Службени гласник БиХ“, број 23/09), Савјет министара Босне и Херцеговине на приједлог Агенције и уз мишљење Института за акредитовање Босне и Херцеговине уређује поступак оцјењивања и овлашћивања лабораторија за испитивање, контролу и праћење ГМО-а и производа који се састоје, садрже или потјечу од ГМО-а.

Рјешење за овлашћивање службеног панела за органолептичку анализу дјевичанских маслинових уља у сврху службене контроле које је, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, донио Савјет министара Босне и Херцеговине објављено је у „Службеном гласнику БиХ“, број 50/17 од 11. јула 2017. године.

На основу наведеног Рјешења, за службени панел Федералног агромедитеранског завода Мостар за органолептичку анализу дјевичанског маслиновог уља у сврху службене контроле овлаштено је 17 оцјењивача.

Панел за органолептичку анализу дјевичанских маслинових уља јесте група одабраних и оспособљених оцјењивача органолептичких својстава дјевичанских маслинових уља.

Службени панели спроводе анализе маслинових уља на тржишту ради провјере назначених података, за потребе службене контроле.

Захтјев за овлашћивање службених панела могу поднијети правна лица која имају лабораторију акредитовану према норми BAS EN ISO/IEC 17025 за спровођење анализа маслиновог уља сходно одредбама Правилника о методама анализе маслиновог уља, те које располажу радним простором, потребном опремом, вођом панела и органолептичким оцјењивачима који испуњавају услове Правилника о овлашћивању панела за органолептичку анализу дјевичанских маслинових уља („Службени гласник БиХ“, број 74/14).

Рјешење за овлашћивање службеног панела за органолептичку анализу дјевичанских маслинових уља у сврху службене контроле доступно је на сљедећем линку.

BfR: Информације о фипронилу

уторак, 15 август 2017 12:37

Њемачки институт за процјену ризика (BfR) направио је процјену утјецаја на здравље за инсектицид фипронил на основу количина ове материје измјерене у кокошјим јајима и месу које потјече са фарми у Белгији, те повезаности са прекорачивањем акутне референтне дозе (ARfD). ARfD добивена је на основу неуротоксичних студија на штакорима, уз корекцију са сигурносним фактором 100. Вриједност ARfD iznosi 0,009 mg/kg тјелесне масе. ARfD представља количину материје по килограму тјелесне масе која се може унијети храном током једног дана без видљивог ризика за потрошача.

Прекорачење ARfD-a не значи да одмах долази до штетног утјецаја на здравље, али према тренутним научним спознајама, указује на могућност повећаног ризика за здравље људи након конзумације контаминираних кокошјих јаја.

Према прехрамбеним навикама Нијемаца, ARfD није прекорачена нити у једној добној групи, док је према европским прехрамбеним навикама прекорачена у случају дјеце када износи 1,6 за кокошја јаја. То би отприлике значило да дијете чија је тјелесна маса 10 kg поједе у једном дану 2 јајета са количином od 1,2 mg/kg фипронила (у овом случају највећа утврђена количина у кокошјим јајима).

Осим тога израчунато је да највећа количина код које не би било здравственог ризика ни за коју добну групу износи 0,72 mg/kg фипронила (или сума фипронила и његових метаболита изражених као фипронил). Све остале, до сада утврђене количине фипронила у јајима и месу, неће довести до прекорачивања ARfD.

Опширније информације доступне су на сљедећем линку.

Европска агенција за безбједност хране, Европска агенција за лијекове и Европски центар за спречавање и контролу болести изразили су забринутост због утјецаја антибиотика на умножавање бактерија резистентних на антибиотике. У посљедњем извјештају ових трију агенција ЕУ представљени су нови подаци о употреби антибиотика и резистенцији на антибиотике те утјецају побољшаног надзора над употребом антибиотика у Европи.

Извјештај потврђује везу између потрошње антибиотика и резистенције на антибиотике код људи и животиња за производњу хране. Упозорава да је резистенција на кинолоне који се користе за лијечење салмонелоза и кампилобактериоза код људи повезана са употребом антибиотика код животиња. Упораба цефалоспорина треће и четврте генерације за лијечење инфекција узрокованих бактеријом E. coli и других бактерија код људи такођер је повезана са резистенцијом E. coli на ове антибиотике.

Извјештај је доступан на сљедећем линку.

Повећање препознатљивости производа, спрјечавање неовлаштеног кориштења регистрованог назива те постизање веће тржишне цијене само су неки од бенефита које произвођачима прехрамбених производа са посебним карактеристикама може донијети регистрација ознаке оригиналности, географског поријекла и традиционалног угледа хране. О осталим предностима које ове ознаке доносе произвођачима и географском подручју са којег заштићени производи потјечу разговарано је на Радионици о политици квалитета хране која је, у организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, одржана данас на Илиџи.

web2

Радионица на којој су се окупили представници надлежних институција у Босни и Херцеговини, произвођачи и представници овлаштених цертификационих тијела искориштена је за размјену искуства у овој области са представницима министарстава пољопривреде која су надлежна за регистрацију ознака у Италији и Хрватској. Италија је, са укупно 293 заштићена производа, један од лидера по броју регистрованих ознака оригиналности, географског поријекла и традиционалног угледа хране у Европској унији. Према посљедњим службеним подацима, укупна вриједност трговине свих прехрамбених производа са заштићеним ознакама на нивоу ЕУ износи 54,3 милијарде евра.

Босна и Херцеговина има правне предуслове за обраду захтјева субјеката у пословању са храном за регистрацију ознаке оригиналности и ознаке географског поријекла хране. Заинтересовани произвођачи могу поднијети одговарајући захтјев Агенцији за безбједност хране Босне и Херцеговине како би покренули процес регистрације једне од наведених ознака. Након завршетка процеса регистрације ознаке у Босни и Херцеговини могуће је поднијети и захтјев за регистрацију ознаке на нивоу ЕУ.

Припрема произвођачке спецификације која је за произвођаче један од кључних корака у процесу регистрације ознака била је једна од тема радионице на којој су представљени и конкретни примјери заштите прехрамбених производа у земљама ЕУ регистрацијом ознака оригиналности, географског поријекла и традиционалног угледа хране.

 

У организацији Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и Фонда Уједињених нација за дјецу (UNICEF) у Мостару су 29. јуна 2017. године представљени резултати истраживања квалитета соли на тржишту БиХ за 2017. годину које је спроведено у 16 општина и градова у Босни и Херцеговини у периоду мај/јуни 2017. године. На презентацију резултата истраживања позвани су представници надлежних институција у Босни и Херцеговини, инспекцијских органа, удружења потрошача и субјеката у пословању са храном.

Уводним говорима присутнима су се обратили мр.сци Џемил Хајрић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Златан Вујановић, министар трговине у Влади Федерације БиХ и Ана Риати, замјеница представника UNICEF-а у БиХ.

Директор Агенције захвалио је представницима UNICEF-a у Босни и Херцеговини на подршци за спровођење истраживања, те нагласио како ово истраживање квалитета соли представља наставак континуираног рада надлежних институција у Босни и Херцеговини на правном регулисању, испитивању квалитете соли и превенцији јод дефицитарних поремећаја. Позвао је све присутне да резултате истраживања схвате као добру основу за нове пројекте, што је, у првом реду, важно због заштите здравља и интереса потрошача у Босни и Херцеговини, јер је то главни задатак Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и других институција које партиципирају у систему безбједности хране.

 

sol2

 

Са резултатима истраживања, значајем уноса јода и превенције јод дефицитарних поремећаја присутни су упознати кроз презентације представника институција из Босне и Херцеговине и представника Хрватског завода за јавно здравство.

 

sol3

 

У склопу истраживања квалитета соли на тржишту БиХ за 2017. годину извршена је провјера усклађености соли на тржишту Босне и Херцеговине са Правилником о пружању информација потрошачима о храни, Правилником о соли за људску исхрану и Правилником о максимално дозвољеним количинама за одређене контаминанте у храни. Истраживање је обухватило узорковање и лабораторијске анализе 260 узорака соли. Циљ је био прикупљање података о квалитету соли који ће послужити за израду стратешких докумената или научно/стручних студија у форми извјештаја, препорука, обавијести или савјета. Прикупљени подаци такође могу послужити као основ за планирање и спровођење активности које ће довести до поступног смањивања уноса соли како би се Босна и Херцеговина придружила групи земаља које су прихватиле циљеве задане од стране Свјетске здравствене организације (WHO) и Уједињених нација (UN) о постепеном смањивању уноса соли за 30% до 2025. године.

Детаљније информације о истраживању можете пронаћи у Брошури о истраживању квалитета соли на тржишту Босне и Херцеговине.

У склопу EFSA Претприступног програма 2015-2017 у просторијама Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву је 21. и 22. јуна 2017. године одржан Тренинг о базама података за процјену ризика којем су присуствовали представници надлежних институција из Босне и Херцеговине, Албаније, Македоније, Турске, Србије и Црне Горе. Тренинг су водили експерти из Шпаније, Елена Царасцо, Фернандо Перез и Артуро Анадон.

Да би се постигао главни циљ, односно висок ниво заштите живота и здравља људи, све мјере које се примјењују сходно прописима о храни морају се заснивати на процјени ризика, осим када то није примјерено околностима или нарави саме мјере.

Процјена ризика је веома захтјеван, научно утемељен процес, који захтјева мултисекторски и мултидисциплинаран приступ и евалуацију доступних података од стране експерата из различитих области – микробиологије, епидемиологије, медицине, ветерине, хемије, токсикологије, прехрамбене технологије и других.

EFSAtren2

Један од предуслова за процјену ризика су релевантни подаци за које је, такође, нужно осигурати квалитет, успоредивост и обновљивост као реалну основу сваког научног истраживања. Изграђен ефикасан систем безбједности хране и хране за животиње дуж цјелокупног прехрамбеног ланца базиран на процјени ризика који ће осигурати висок ниво заштите здравља и интереса потрошача је визија Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.

Обука на тему „Изградња капацитета за процјену ризика у области безбједности хране и хране за животиње и развоју базе података о хемијским контаминантима“ одржана је у склопу Пројекта развоја тржишне пољопривреде (FARMА II), у периоду од 20.- 22. јуна 2017. године у Мостару.

Обука је била намијењена службеницима Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине који раде на пословима прикупљања података у сврху процјене ризика. Обуку је водила Андреа Гросс-Бошковић, директорица Хрватске агенције за храну.

У оквиру обуке анализиран је законодавни оквир у Босни и Херцеговини за прикупљање података о контаминантима у сврху процјене ризика те постојећи начин прикупљања података. Представљена је методологија за процјену ризика од контаминаната коју користи Хрватска агенција за храну те захтјеви Европске агенције за безбједност хране (ЕFSА) за прикупљање података о контаминантима. У завршном дијелу обуке, учесници су заједно са експертом разматрали потенцијалне кључне кораке за успоставу система за прикупљање података о контаминантима у Босни и Херцеговини.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине, уз финансијску подршку УНИЦЕФ-а, спровела је истраживање квалитета соли на тржишту Босне и Херцеговине за 2017. годину. У склопу истраживања, на подручју 16 градова и општина у Босни и Херцеговини, узето је 260 узорака паковања соли за људску исхрану, која је лабораторијским анализама на физичко-хемијске параметре (садржај јода, NaCl, воде, арсена и бакра, реакција на 20% воденог раствора лакмус папира, средства јодирања и декларисање рока употребе).

На основу резултата лабораторијских анализа, у погледу садржаја арсена и бакра сви узорци били су у складу са важећим прописима, док су најчешће неправилности биле непрописно декларисање и јодирање соли.

Неодговарајући унос јода код осјетљивих категорија, као што су труднице, дојиље и дојенчад, може имати најизраженије посљедице по здравље. Недостатак јода код трудница доводи до успореног раста и развоја фетуса, поремећаја вида и слуха, успореног менталног сазријевања и менталне ретардације. Уколико се наведени поремећај не препозна у току трудноће, а ни послије порода у доба лактације и неколико првих година живота може имати трајне посљедице. Благи до умјерени недостатак јода у исхрани може узроковати настанак гуше те спорији психо-моторни и ментални развој.

Јодна дефицијенција и везани поремећаји на подручју Босне и Херцеговини су још од давнина препознати као значајан јавно-здравствени проблем, па је обавезно јодирање соли на овим просторима уведено још од 1954. године. Јодирање кухињске соли и соли која се користи у прехрамбеној индустрији те производњи хране за животиње најбоља је превентивна мјера спрјечавања поремећаја узрокованих недостатком јода на нивоу одређене популације или државе. Поред соли, добри извори јода су плодови мора (рибе, алге), млијеко и млијечни производи уколико се стока храни храном богатом јодом, потом месо перади, као и неке врсте поврћа.

Прикупљени подаци о квалитету соли ће бити основ за израду стратешких докумената, научних и стручних студија, те давање одговарајућих препорука надлежним органима у Босни и Херцеговини с циљем заштите здравља и интереса потрошача.

Календар саопштења

« November 2019 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30  

prijava korupcije cir

izvoz RF cir

propisi

ZOP ZOGP GTU sr

bez GMO sr

obr cir

priznate vode cir

konsultacije cir

GMO registar

baza exp c

Адреса:
Кнеза Вишеслава бб, 
88 000 Мостар,
Босна и Херцеговина
Телефон:
Факc:
е-маил:
+387 36 336 950
+387 36 336 990
agencija@fsa.gov.ba