четвртак, 12. децембар 2019.

Сa циљем анализе легислативе Босне и Херцеговине у области генетички модификованих организама, Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине је, уз техничку подршку Европске комисије, организовала TAIEX експертску мисију која је одржана у периоду од 2.-6. децембра 2019. године у Мостару. У реализацији мисије учествовали су представници надлежних институција Босне и Херцеговине, Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ.

Учесницима је презентован правни оквир у Босни и Херцеговини којим су регулисани поступак и услови за ограничену употребу, прекогранични пренос, намјерно увођење у околиш и стављање на тржиште генетички модификованих организама и производа који се састоје, садрже или потјечу од генетички модификованих организама.

Током експертске мисије разматран је и правни оквир ЕУ којим је уређена област ГМО у храни и храни за животиње, као и специфична искуства Републике Хрватске у имплементацији легислативе о ГМО, укључујући начин одобравања и службених контрола ГМО у храни и храни за животиње, намјерно увођење ГМО у околиш и начин на који је уређен рад референтних лабораторија за ГМО.

Након доношења Закона о ГМО („Службени гласник БиХ“, број 23/09) у Босни и Херцеговини, у Европској унији је донесена Директива (ЕУ) 2015/412 Европског парламента и Савјета од 11. марта 2015. о измјени Директиве 2001/18/ЕЗ у погледу могућности држава чланица да ограниче или забране узгој генетички модификованих организама (ГМО) на свом државном подручју. Преузимање ове Директиве у правни оквир у Босни и Херцеговини такође је била једна од тема разматраних у оквиру експертске мисије коју је предводила Валентина Зоретић-Рубес, водитељица Службе за епидемиологију и ГМО у Министарству здравства Републике Хрватске.

Савјет министара Босне и Херцеговине донио је на ванредној сједници одржаној 2. децембра 2019. године Одлуку о именовању Комисије за регистрацију ознака поријекла, ознака географског поријекла и додјелу ознака гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбених производа у Босни и Херцеговини.

Доношењем ове Одлуке испуњени су сви правни и формални предуслови за спровођење процеса регистрације ознака поријекла, ознака географског поријекла и додјелу ознака гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбених производа у Босни и Херцеговини

Комисија коју сачињавају представници надлежних институција Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко дистрикта БиХ у складу са одредбама Правилника о системима квалитета за прехрамбене производе („Службени гласник БиХ“, број 90/18):

  • разматра захтјеве за регистрацију ознаке поријекла, ознаке географског поријекла и додјелу ознаке гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбеног производа и предлаже Агенцији доношење рјешења о регистрацији ознаке;
  • разматра пристигле приговоре,
  • предлаже допуну захтјева за регистрацију ознаке поријекла, ознаке географског поријекла и ознаке гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбеног производа;
  • разматра захтјеве за накнадну измјену и допуну спецификације прехрамбеног производа;
  • разматра захтјеве за право употребе регистроване ознаке поријекла, ознаке географског поријекла и додјелу ознаке гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбеног производа.

Детаљније информације о процесу регистрације ознака поријекла, ознака географског поријекла и додјели ознака гарантовано традиционалног специјалитета прехрамбених производа у Босни и Херцеговини можете да прочитате на сљедећем линку.

Савјет министара Босне и Херцеговине је на 178. сједници одржаној 13. новембра 2019. године, на приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, донио Одлуку о именовању чланова Савјета за генетски модификоване организме. Савјет за ГМО обавља сљедеће послове:

  • даје мишљења о употреби ГМО-а у управним поступцима и другим поступцима по захтјеву надлежних органа,
  • даје мишљење и приједлоге у припреми прописа о употреби ГМО-а,
  • даје мишљења и приједлоге надлежним органима државне управе о питањима употребе ГМО-а,
  • прати стање и развој у области кориштења генетске технологије и употребе ГМО-а,
  • прати научно-стручна достигнућа и даје мишљења у вези с употребом генетске технологије и употребом ГМО-а,
  • даје мишљења у вези са социјалним, етичким, техничким и технолошким, научним и другим условима кориштења ГМО-а,
  • савјетује надлежне органе о питањима везаним за употребу ГМО-а и генетске технологије,
  • извјештава јавност путем медија и стручних скупова о стању и развоју у области употребе генетске технологије и употребе ГМО-а, те о својим ставовима и мишљењима,
  • обавља и друге стручне послове прописане Законом о генетски модификованим организмима („Службени гласник БиХ“, број 23/09) и прописима донесеним на основу њега.

У претходном сазиву, Савјет за ГМО је у периоду од 2015. – 2018. године дао веома значајан допринос у измјенама прописа из области ГМО и правном регулисању области овлашћивања лабораторија за испитивање, контролу и праћење генетски модификованих организама и производа који се састоје, садрже или потјечу од генетски модификованих организама. С циљем информисања научне, стручне и шире јавности, претходни сазив Савјета за ГМО је припремио монографију „Генетски модифицирани организми – стање и перспективе“, која је објављена у наклади Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и промовисана у Мостару, Бања Луци и Сарајеву.

У организацији групације факултета медицинских, природно-математичких, биотехничких и хуманистичких наука Универзитета у Сарајеву, у периоду од 20.-22. новембра 2019. године одржан је ИВ Конгрес Универзитета у Сарајеву „Храна-Исхрана-Здравље“ са међународним учешћем. Више од 500 учесника присуствовало је конгресу чији је циљ промовисање универзалних вриједности заједништва и мултидисциплинарног приступа у производњи хране, њеном хигијенском статусу и квалитету, различитим начинима исхране, као и могућим здравственим импликацијама на човјека.

Др. сци. Џемил Хајрић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, обратио се учесницима на свечаном отварању конгреса и био један од излагача на округлом столу на тему „Бх. легислатива у области безбједности хране“. Директор Хајрић упознао је присутне са активностима Агенције на усаглашавању прописа о храни сy правном стечевином Европске уније са посебним акцентом на утјецај прописа на заштиту здравља потрошача и интересе произвођача хране.

Кроз оралне и постер презентације представљено је 87 радова из сљедећих области:

  • Примарна производња и прерада хране,
  • Токсикологија и безбједност хране,
  • Савремена дијагностика и аналитика хране,
  • Исхрана током животног циклуса,
  • Дијетотерапија.

Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине од почетка свог рада опредијељена је за сарадњу са свим научно-истраживачким институцијама у Босни и Херцеговини те их, примарно кроз Мрежу организација у области безбједности хране и хране за животиње у Босни и Херцеговини, настоји укључити у своје активности и информисати их о најновијим научним и стручним достигнућима у области безбједности хране.

 

HIZ 12

 

У оквиру програма обиљежавања 70. годишњице Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву, 21. новембра 2019. године одржана је промоција монографије „Генетички модификовани организми – стање и перспективе“, чији је накладник Агенција за безбједност хране Босне и Херцеговине.

Генетички модификовани организми и технологија којом они настају већ су постали или ће све више постајати дио нашег живота, због чега је њихово познавање веома важно, не само научницима него и најширим групама произвођача, потрошача и становништва. Како би јавност заузела правилан став и формирала мишљење о ГМО-у и технологији којом се они производе, као и свим потенцијалима и предностима, али и могућим ризицима и негативним  посљедицама ове технологије те о законским прописима којима је у БиХ уређена ова проблематика усаглашеним са законодавством ЕУ, потребно је имати благовремену, лако разумљиву и објективну информацију, што је уједно и основни циљ ове монографије.

У рецензији проф.др. Касима Бајровића, научног савјетника Института за генетичко инжењерство и биотехнологију Универзитета у Сарајеву и једног од промотора монографије наглашено је, између осталог, да „аутори питање ГМО на врло јасан и прегледан начин стављају у друштвени контекст у којем су ГМО као незнанац оптерећени различитим (не)научним, биоетичким, друштвеним, економским, политичким и религијским контроверзама.“

О монографији су, такође, говорили др.сци Џемил Хајрић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, академик проф.др. Ново Пржуљ, члан Академије наука и умјетности Републике Српске и проф.др. Војислав Тркуља, директор Пољопривредног института Републике Српске, а ријечи добродошлице учесницима је упутио проф.др. Нихад Фејзић, декан Ветеринарског факултета Универзитета у Сарајеву.

Аутори монографије су проф.др Војислав Тркуља, проф.др.сц. Далибор Баллиан, проф.др.Стојко Видовић, проф.др.Рифет Терзић, проф.др.сц. Иван Остојић, проф.др. Фарук Чакловица, проф.др. Ахмед Џубур, др.сци. Џемил Хајрић, проф.др. Горан Перковић, мр.сци Драган Брењо и Армин Чолаковић, доктор ветеринарске медицине. Монографија је објављена на четири језика – босанском, хрватском, српском и енглеском.

promocija direktor

promocija fejzic

monografija2

promocija3

Савјет министара Босне и Херцеговине је на 178. сједници одржаној 12.новембра 2019. године донио Програм рада Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине за 2020. годину.

Програм рада Агенције за 2020. годину конципиран је као наставак активности из претходног периода са циљем обезбјеђења високог нивоа заштите здравља и интереса потрошача у Босни и Херцеговини те омогућавања несметаног функционисања трговине храном.

Програмом рада за 2020. годину дефинисани су програми, пројекти и активности потребни за унапрјеђење система безбједности хране. То је специфични циљ Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине и један од предуслова за бржи и ефикаснији развој пољопривреде и рурални развој, што је Савјет министара Босне и Херцеговине поставио као један од својих стратешких циљева.

На приједлог Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине у сарадњи са надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ, Савјет министара Босне и Херцеговине је на 178. сједници одржаној 13. новембра 2019. године донио Правилник о воћним соковима и одређеним сличним производима намијењеним за исхрану људи, Правилник о изгледу и начину кориштења заштићеног знака ознаке поријекла, ознаке географског поријекла и ознаке  гарантоваано традиционалног специјалитета прехрамбених производа и Правилник о измјенама и допунама Правилника о методама за контролу меда и других пчелињих производа.

Правилником о воћним соковима и одређеним сличним производима намијењеним за исхрану људи прописују се општи захтјеви и услови за производњу, стављање на тржиште, декларисање воћних сокова и одређених сличних производа намјењених за исхрану људи. Поред заштите интереса потрошача, доношењем овог прописа произвођачима воћних сокова омогућавају се правни услови за производњу, стављање на тржиште, декларисање воћних сокова, воћних нектара и сличних производа какве имају произвођачи из земаља региона и Европске уније. Правилником су преузете уредбе и директиве Европске уније које се односе на воћне сокове и одређене сличне производе намијењене за исхрану људи.

Правилником о изгледу и начину кориштења заштићеног знака ознаке поријекла, ознаке географског поријекла и ознаке гарантоваано традиционалног специјалитета прехрамбених производа уређује се изглед и начин кориштења заштићеног знака ознаке у Босни и Херцеговини те начин издавања знака.

Доношење Правилника о измјенама и допунама Правилника о методама за контролу меда и других пчелињих производа представља наставак активности Агенције на унапређењу квалитета меда на тржишту Босне и Херцеговине. Измјенама и допунама Правилника о методама за контролу меда и других пчелињих производа (“Службени гласник БиХ”, број 37/09) прописани су услови и процедуре за одређивање шећера методом HPLC (High Performance Liquid Chromatography), што је у складу са приједлозима субјеката у пословању са храном и лабораторија који спроводе контролу квалитета меда и других пчелињих производа. Праћење квалитета меда важан је алат за заштиту и уређивање тржишта меда у Босни и Херцеговини, а класификација квалитета меда путем физичко-хемијске анализе је од изузетног значаја. Поред континуираног унапређења правног оквира у овој области, Агенција је претходно, у сарадњи са надлежним инспекцијским органима, спровела Мониторинг квалитета меда на тржишту БиХ за 2017. годину те, уз подршку пројекта USAID/Sweden FARMA II, израдила Смјернице за тумачење резултата испитивања квалитета меда. Мед је један од производа из Босне и Херцеговине који има одобрење Европске комисије за извоз на тржиште земаља ЕУ.

Сви прописи ће, након објаве у „Службеном гласнику БиХ“ бити јавно доступни путем званичног веб сајта Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине.

Први састанак Мреже организација у области безбједности хране и хране за животиње која је формирана са циљем промовисања активне научне, стручне и техничке сарадње у области безбједности хране и хране за животиње у Босни и Херцеговини одржан је 5. новембра 2019. године у Мостару.

На састанку су учествовали представници 13 института, завода и факултета из Босне и Херцеговине који су размијенили мишљења и приједлоге о могућностима сарадње у оквиру Мреже организација. Представници Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине представили су модел размјене информација у оквиру Мреже, као и могућност посредовања Агенције у повезивању са институцијама из земаља Европске уније.

Чланице Мреже такође су упознате са могућношћу исказивања интереса за пројекте доступне у оквиру „EU Risk assessment agende/EU RAA“ Европске агенције за сигурност хране (European Food Safety Agency, EFSA), као и са другим могућностима сарадње са EFSA-ом посредством Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине као контакт тачке EFSA-e.

Мрежа организација у области безбједности хране и хране за животиње у Босни и Херцеговини формирана је на основу пријава на јавни позив Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине од 17. јуна 2019. године, а досад јој је приступило 16 института, завода и факултета.

mreza sastanak2

 

m.o3

 

Услови које одређена организација треба да испуњава да би била уврштена у Мрежу организација у области безбједности хране и хране за животиње, као и одговарајући обрасци за пријаву доступни су на сљедећем линку.

Савезни институт за процјену ризика СР Њемачке (Bundesinstitut für Risikobewertung, BfR) обавијестио је Агенцију за безбједност хране Босне и Херцеговине да је расписан јавни позив за гостујуће научнике на који могу да се пријаве и кандидати из Босне и Херцеговине. Са циљем промоције науке и међународне сарадње, током 2020. године, за 10 изабраних кандидата из „нових“ чланица ЕУ и земаља ван ЕУ, бит ће омогућен тромјесечни боравак у BfR-у, гдје ће имати прилику да стекну увид у рад и резултате ове институције у области заштите здравље потрошача.

Кандидати требају да задовољавају сљедеће услове:

  • Универзитетска диплома из биологије, хемије, медицине, ветеринарске медицине, токсикологије, прехрамбене технологије, статистике или сродне научне дисциплине,
  • Интерес за теме из области заштите здравља потрошача,
  • Одговорност и преданост раду,
  • Добро познавање енглеског језика или њемачког језика.

Радно мјесто је у Берлину, а средствима из Фонда Werner Baltes (Werner Baltes Fellowship), изабраним кандидатима бит ће плаћени трошкови превоза, смјештаја и дневница. Рок за пријаву је 1. децембра 2019. године, а одабир кандидата провест ће се на основу онлине пријаве која је доступна на сљедећем линку .

Агенција за безбједност хране БиХ ће за потребе пријаве на јавни позив пружити техничку подршку и потребне информације свим заинтересованим кандидатима. Можете да нас контактирате путем телефона 036 336 950 или e-maila Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..

*Савезни институт за процјену ризика је независна научна институција која дјелује у оквиру портфеља Савезног министарства хране и пољопривреде СР Њемачке. Детаљније информације о раду и надлежностима BfR-а можете да пронађете на званичној веб страници Института (www.bfr.bund.de).

Др.сци. Џемил Хајрић, директор Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине био је један од учесника и панелиста 4. Регионалног форума иновација, технологије и предузетништва који је одржан од 22.-24. октобра 2019. године у Сарајеву.

У оквиру панела чија је тема била расипање хране, директор Агенције за безбједност хране БиХ говорио је о овом глобалном проблему који веома негативно утјече на постизање економских, социјалних и еколошких циљева развоја. Истакнуто је да велика количина хране која се губи дуж производног ланца или у фази готовог производа умањује вриједност пољопривредне производње и производње хране, ствара велике економске губитке те доводи до значајног губитка ограничених природних ресурса, као што су свјетске залихе воде.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, на глобалном нивоу, само у различитим фазама производње годишње се изгуби око трећина хране.

Обзиром да се велике количине хране непотребно расипају и у домаћинствима, говорило се и о начинима на које потрошачи могу да утичу на смањење расипања хране. Препоручено је да се храна увијек настоји куповати плански те да се чува на одговарајућим температурама како би се продужила њезина свјежина и трајност, а указано је и на значај правилног тумачења и разумијевања ознака минималног рока трајања хране.

Календар саопштења

« December 2019 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

prijava korupcije cir

izvoz RF cir

propisi

ZOP ZOGP GTU sr

bez GMO sr

obr cir

priznate vode cir

konsultacije cir

GMO registar

baza exp c

Адреса:
Кнеза Вишеслава бб, 
88 000 Мостар,
Босна и Херцеговина
Телефон:
Факc:
е-маил:
+387 36 336 950
+387 36 336 990
agencija@fsa.gov.ba