недеља, 16. децембар 2018.

Препоруке за спрјечавање тровања храном

Чување на неодговарајућим температурама један је од главних разлога за појаву болести узрокованих тровањем храном. Охлађена кварљива месна јела, кухано месо, пилетина, као и салате од кромпира и тјестенине треба чувати у одвојеним фрижидерима у којима се налазе кесице с ледом или боце са замрзнутом водом. Хигијена приликом припреме и конзумирања хране те њено правилно чување једини је начин да бисмо били безбједни да је храна здравствено исправна те спријечили појаву болести.

Бактерије се брже развијају и размножавају на неким врстама хране него на неким другим.
Врсте хране које су подложне развоју бактерија су: месо, перад, млијечни производи, јаја, месне прерађевине, рибе и друга морска храна. Ове врсте хране се називају јако осјетљивом храном. Ако се јако осјетљива храна зарази бактеријама које проузрокују тровање и затим се оставе у зони опасне температуре, могу изазвати тровање храном. Бактерије се брзо размножавају кад је температура између 5°C и 60°C. То се зове зона опасне температуре. Водите рачуна да храна буде што краће у зони опасне температуре.

Тровања храном су чешћа љети

Тровање храном је чешће љети а први разлог је тај да што су бактерије присутне свуда у околини, у тлу, зраку, води, као и у тијелу људи и животиња. Ови микроорганизми расту брже за вријеме љетних мјесеци. Већина бактерија које узрокују тровања храном расту брже на температури од 32°C до 43°C. Бактерије за развој требају и влагу, те је њихов раст још израженији када је повећана влажност зрака.

У правим увјетима, штетне бактерије ће се у много већем броју умножити у храни.

Други разлог су људи који подржавају развој болести везаних за тровање храном за вријеме љетних мјесеци. Људи проводе више времена ван својих домова. Кухају вани, одлазе на излете, роштиљају и кампирају. Безбједност коју пружа кухиња, контролирано кухање на правој температури, правилно хлађење хране и прање прибора, обично нису доступни. На срећу, људи се ипак ријетко разболе од тровања храном из разлога што већина има добар имунитет који их штити од штетних бактерија у храни, али и од осталих штетних микроорганизама у околини.
Потрошачи могу себе заштити код куће одговарајућим хлађењем хране и темељитим кухањем кварљиве хране. С обзиром да су тровања храном чешћа љети, потрошачи требају поштовати неколико једноставних корака како би себи осигурали безбједнију храну у топлим мјесецима.

Тровање храном се може спријечити ако се спријечи загађење хране бактеријама, поспреми и рукује храном тако да бактерије не могу расти и размножавати се.

Четири су најважне ствари које треба запамтити везано уз правилну хигијену хране а укратко их зовемо 4 Цс су: чишћење (Cleaning), унакрсна контаминација (Cross contamination), хлађење (Chilling), кухање (Cooking).

ЧИСТОЋА: редовно прати руке и радне површине

cistoca 114x90

Неопране руке су један од главних узрока тровања храном.
•    Прати руке топлом водом и сапуном прије него што дођете у контакт са храном, након кориштења тоалета, мијењања пелена и играња са кућним љубимцима;
•    Када једете ван куће, потражите извор текуће (безбједне) воде за пиће или понесите воду за припремање и чишћење. Добро је припремити и паковања сухих и влажних папирнатих марамица за прање руку и радних површина.

ОДВАЈАЊЕ: унакрсна контаминација

Унакрсна контаминација за вријеме припремања, печења и сервирања хране један је од основних узрока тровања храном. Пажљиво замотајте сирово месо како сокови из меса у преносивом фрижидеру не би дошли у контакт са другом храном. Оперите тањире, прибор за јело и даске за резање меса прије него их поново употријебите за печену храну.

ХЛАЂЕЊЕ: чувати храну на одговарајућим темепературама

hladnjak 120x90

Залихе и остатке хране потребно је чувати у фрижидерима, односно на оним температурама које спречавају пораст колонија бактерија и производњу њихових токсина. Кварљиве намирнице, кухану храну и остатке јела потребно је обавезно спремити у фрижидер чим је прије могуће. Остатак од кухања требало би брзо охладити и тада ставити у фрижидер. То се може учинити на начин да се остатак кухане хране брзо потхлади на неки приступачан начин као што је нпр. хлађење у судоперу пуном хладне воде, или дијељењем остатака хране на више мањих дијелова, потхлађивањем у фрижидеру за дубоко хлађење 10 минута,а затим премјештањем у фрижидер на уобичајену температуру хлађења. Храну је потребно одмрзавати на дну фрижидера, под млазом хладне воде или у микровалној пећници. Прије замрзавања велике количине хране треба је подијелити у више посуда како би се што прије замрзнуле. Важно је увијек погледати декларацију на пакирању и какве режиме чувања хране налаже произвођач.

КУХАЊЕ: кухати на одговарајућим температурама

kuhanje 120x90

Стручњаци за безбједност хране сагласни су с тим да је храна безбједно кухана када је гријана довољно дуго и на довољно високим температурама како би се уништиле све штетне бактерије које могу узроковати тровање храном.
•    Уколико нисте сигурни да је храна довољно печена можете користити термометар. Храна је готова за јело ако су сокови у месу бистри, тј. нису ружичасти. Месо печено на роштиљу се обично прије испече извана.
•    На излету тежити да се месо испече до краја. Дјеломично кухање хране омогућава бактеријама да преживе и да се размноже до те мјере да их накнадно кухање више не може уништити.

 

 

Календар саопштења

« December 2018 »
Mon Tue Wed Thu Fri Sat Sun
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31            

prijava korupcije cir

izvoz RF cir

propisi

OO OGP OTU sr

bez GMO sr

obr cir

priznate vode cir

konsultacije cir

GMO registar

baza exp c

Адреса:
Кнеза Вишеслава бб, 
88 000 Мостар,
Босна и Херцеговина
Телефон:
Факc:
е-маил:
+387 36 336 950
+387 36 336 990
agencija@fsa.gov.ba